[Katica]

Sveti mučenici Leontije, Ipatije i Teodul



01 Juli / 18 juni

Bio vojvoda rimski u finikijskom gradu Tripolisu, u vreme cara Vespazijana. Rodom iz Jelade, "velikotelesan uzrastom, snažan, krepak i hrabar u bitkama". Carski namesnik Adrijan posla jedan odred vojske, da uhvate Leontija, jer ovaj Adrijan beše jarosni protivnik i gonitelj hrišćana. Starešina toga odreda, Ipatije, razbole se usput od ljute treskavice, zbog čega odred moraše da uspori svoj hod. Jedne noći javi se angel Božji Ipatiju i reče mu: "Ako hoćeš zdrav da budeš, uzvikni triput poput nebesa sa svima tvojim vojnicima: Bože Leontijev, pomozi mi!" Svoje viđenje saopšti Ipatije drugovima svojim, i svi jednoglasno uzviknuše kako angel posavetova, i Ipatije najedanput ozdravi. Ovo čudo zadivi sve, a naročito nekoga Teodula. Tada Ipatije i Teodul pođu napred, pre ostalih vojnika, da nađu vojvodu Leontija. Leontije ih primi lepo i ugosti. A kada im izloži svoju veru u Hrista, njihova se srca razgoreše ljubavlju ka Hristu, i u tome času oblak svetao spusti se na Ipatija i Teodula, i iz oblaka pade rosa na njih. To sam Duh Božji krštavaše ove obraćene duše, a sveti Leontije u tom času izgovori reči: "U ime Presvete Trojice, Oca i Sina i Svetoga Duha". Opaki Adrijan saznavši da su i Ipatije i Teodul postali hrišćani, naredi da ih bez poštede biju, a potom da im glave sekirom odseku. Tako skončaše ova dva duhovna čeda Leontijeva. Tada Adrijan naloži ljuta istjazanja na Leontija, no Leontije osta nepokolebljiv u veri svojoj svetoj. Celo mu telo ranama pokriše, no on se prilježno Bogu moljaše, da ga ne ostavi. Usred najljućih muka javi mu se angel Gospodnji i ohrabri ga i uteši. Najzad povališe mučenika po zemlji, i biše ga dotle dokle ne predade duh svoj Bogu. Stradanje sveti Leontija gledao je svojim očima neki kir Notarije, koji je to sve i zapisao na olovnim pločama, i ploče položio u grob mučenika. Česno postrada sveti Leontije 73. godine.

[Katica]

Sveti apostol Juda, Prepodobni Pajsije Veliki, Sveti Jovan Sanfranciski



02 juli / 19 juni

Jedan od Dvanaestorice. Sin Josifov i Salomin, a brat Jakova, brata Gospodnjeg. Sa Salomom, ćerkom Angeja, sina Varahina Zaharijana, imađaše Josif drvodelja četiri sina: Jakova, Josiju, Simona i Judu. Ovaj Juda naziva se ponekad Juda Jakovljev, po znamenitijem od sebe bratu svome Jakovu. Svoju poslanicu sveti Juda počinje ovako: "Juda sluga Isusa Hrista, brat Jakovljev" (Jd 1, 1). I ako se i on mogaše nazvati bratom Gospodnjim koliko i Jakov, on to ne činjaše iz smirenja i stida, jer u početku on ne verovaše Hristu Gospodu; i kada starac Josif pred smrt htede i Isusu dati deo imanja kao i ostaloj deci svojoj, svi se tome usprotiviše pa i Juda, samo Jakov dragovoljno odeli deo od svoga dela i nameni ga Isusu. Još se Juda naziva Levijem i Tadejem. Ima još jedan Tadej, od Sedamdesetorice apostola (v. 21. avgust), no ovaj Tadej, ili Juda, bio je jedan od velikih apostola. Propovedao je Jevanđelje po Judeji, Samariji, Galileji, Idumeji, Siriji, Arabiji, Mesopotamiji i Jermeniji. U Edesi, gradu Avgarovom, dopunio je propoved onoga drugoga Tadeja. Kada propovedaše u predelima oko Ararata, bi uhvaćen od neznabožaca, raspet na krst i strelama ubijen, da večno caruje u carstvu Hristovom.
---------------------------------------------------------
Prepodobni Pajsije Veliki



Misirac po rođenju i jeziku. Po jednom viđenju u snu majka ga zavetova Bogu na službu. Kao mladić dođe prepodobni Pambu, i ovaj ga primi za učenika i za saučenika prepodobnog Jovanu Kolovu, koji i opisa žitije Pajsijevo. Na radost svom duhovnom ocu Pajsije prilagaše trud k trudu, i podvig k podvigu. Više puta javljao mu se prorok Jeremija, koga je on naročito voleo i češće čitao; javljali su mu se češće i angeli Božji, pa i sam Gospod Hristos. "Mir tebi, vozljubljeni ugodniče moj!" rekao mu je Gospod Hristos. Po velikoj blagodati od Boga Pajsije je imao naročiti dar uzdržavanja od jela. Često nije okušao hleb po petnaest dana, još češće po nedelju dana, a jednom je, po svedodžbi Jovana Kolova, sedamdeset dana proživeo ne okusivši ništa. Imao je veliku borbu sa duhovima zlobe, koji su mu se javljali ponekad onakvi kakvi i jesu a ponekad u vidu angela svetlih. No blagodatni sluga Božji nije se dao nikad obmanuti i prelestiti. Bio je prozorljivac i čudotvorac znamenit po svemu Misiru. Preselio se u večnost 400. godine. Prepodobni Isidor Pelusiot preneo njegove mošti u svoju obitelj, i česno ih sahranio.
------------------------------------------------------------
Sveti Jovan Sanfranciski



Jovan Maksimović rodio se 4. juna 1896. godine u Rusiji, u Harkovskoj guberniji u mestašcu Adamovski. Poticao je iz plemićke porodice, a njegov otac Boris Maksimović bio je srpskog porekla. Porodica Maksimović izbegla je u 18. veku u Rusiju pred najezdom turskih osvajača. Srpski jezik u kući nisu zapostavili. Jovan je na krštenju dobio ime Mihailo, dok mu je Jovan kasnije monaško ime. Osim njega još jedan član porodice Maksimović proglašen je za svetitelja, bio je to sveti Jovan Tobolski, sibirski misionar.U Nikolajevskoj crkvi u Sijetlu 2. jula 1966. godine (19. juna po starom kalendaru) služio je liturgiju. Po svom običaju, posle službe ostao je u oltaru još tri sata. Onda je otišao u parohijski dom i tu se upokojio. Na dan smrti pratio je čudotvornu ikonu Presvete Bogorodice („Kurskaja - Korenaja“). Pred njom se i upokojio.

[Katica]

Sveštenomučenik Metodije, episkop patarski



03 juli / 20 juni

Iz mlada se posvetio podvigu i kao grad na gori bio viđen i pozvan na episkopstvo u gradu Patari Likijskoj. Učen i krasnorečiv arhijerej, Metodije je pisao protiv jeresi Origenove. NJegove "bogoduhnovene reči kao munja zasijaše po svemu svetu". Neznabošci se digoše na njega, mučiše ga i posekoše u Halkidi Sirijskoj 311. godine.
---------------------------------------------
Prepodobni Naum Ohridski



Glavni mu je praznik 23. decembra, a 20. juna mu je letnji praznik. O ovome letnjem prazniku biva veliki sabor naroda u manastiru Svetog Nauma. Mnogi bolesnici dolaze ili bivaju doneseni, da tu nad moštima svetiteljevim kroz veru i molitvu poluče isceljenje. Ne samo pravoslavni nego i ljudi druge vere dolaze da potraže pomoć od svetog Nauma. Jedan musliman iz Resna doneo je i priložio manastiru zvono 1926. godine iz blagodarnosti, što mu je svetitelj iscelio brata i sa samrtničke postelje podigao ponovo u život. Prilagač se zvao DŽemail Zizo, a njegov isceljeni brat Sulejman Zizo. Obojica su bili ugledni građani u Resnu.
--------------------------------------------------------------------
Sveti mučenici Aristokl, Dimitrijan i Atanasije

Aristokl bi sveštenik saborne crkve u gradu Tamasu na Kipru i provođaše bogougodan život. Zbog njegove velike revnosti k veri udostoji se glasa s neba, da ide u Salaminu Kiparsku i primi venac mučeništva. NJemu se pridružiše Dimitrijan đakon i Atanasije čtec. Došavši u Salaminu, ovi Božji ljudi počeše propovedati Hrista. Neznabošci ih uhvate i posle istjazanja Aristokla mačem poseku, a Dimitrijana i Atanasija u ognju spale 306. godine.

[Katica]

Sveti mučenik Julijan Tarsanin



04 juli / 21 juni

Blagorodnog, senatorskog porekla; živeo u Tarsku Kilikijskom, postradao u vreme Dioklecijanovo. Iako mu beše tek osamnaest godina od rođenja kada bi podvrgnut istjazavanju za veru, sveti Julijan beše već dovoljno vaspitan i utvrđen u hrišćanskom blagočešću. Celu godinu vodao ga je namesnik carski za sobom iz grada u grad, sve mučeći ga i sve nagovarajući, da se odrekne Hrista. Majka Julijanova sledovaše izdaleka svome sinu. Kada je namesnik uhvati i posla da usavetuje svoga sina, da se odrekne Hrista, ona tri dana govoraše u tamnici svome sinu suprotne savete, učeći ga i hrabreći da ne klone duhom, no da s blagodarnošću Bogu i smelošću ide na smrt. Mučitelji zašiju tada Julijana u vreću s peskom i sa skorpijama i zmijama, pa bace u more, a i majka Julijanova umre na mukama. Mošti njegove izbace talasi na obalu, i verni prenesu ih u Aleksandriju i česno sahrane 290. godine. Docnije te mošti budu prenete u Antiohiju. Sam sveti Jovan Zlatoust docnije držao je pohvalnu reč svetom mučeniku Julijanu. "Iz usta mučenika", rekao je Zlatoust, "ishodio je sveti glas, i zajedno s glasom izlivala se svetlost jasnija od sunčanih zraka". I još: "Uzmi koga bilo, sumašedšeg i besnog, i privedi ovome svetome grobu, gde su mošti mučenikove, i videćeš, kako će on (demon) nepremeno iskočiti i pobeći kao od palećeg žara". Iz ovih reči jasno je, kako su se mnogobrojna čudesa morala dešavati na grobu svetog Julijana.
-----------------------------------------------------------------
Prepodobni Julije i Julijan

Rođena braća iz grčke oblasti Mirmidonije. Odmalena vaspitani u hrišćanstvu, sa zavetom da će živeti uvek u devstvu i služiti crkvi. Julije beše prezviter a Julijan đakon. Od cara Teodosija Mlađeg izdejstvuju gramatu, da mogu po celom carstvu rušiti kumire i zidati crkve hrišćanske. Kao dva apostola ova dva brata obraćahu nehrišćane u hrišćane po Istoku i Zapadu, i zidahu crkve. Sazidaše stotinu crkava za života svoga. Upokojili se mirno u gospodu blizu Mediolana. Žitelji Mediolana prizivaju svetog Julija u pomoć protiv vukova.

[Katica]

Sveštenomučenik Jevsevije, episkop samosatski



05 juli / 22 juni

Veliki izobličitelj arijanstva. Kada se uprazni presto antiohijski, njegovim nastojanjem bi izabran Meletije za patrijarha, Meletije, veliko svetilo crkve, koji se po smrti udostojio velike pohvale od strane svetog Jovana Zlatousta. No arijanci brzo izgnaju ovoga Meletija iz Antiohije. Kada umre zli sin Konstantinov, Konstancije, zacari se jedan gori od njega, Julijan Odstupnik. U vreme gonjenja hrišćana od strane Julijanove, sveti Jevsevije skide sa sebe svešteničke rase a obuče se u vojničko odelo, te pod vidom vojnika obilazaše gonjene crkve po Siriji, Finikiji i Palestini, svuda utvrđujući veru pravoslavnu i postavljajući potrebne jereje i đakone i ostale klirike, a ponegde i episkope. Po šumnoj pogibelji Julijanovoj sveti Jevsevije usavetova Meletija te sazva sabor u Antiohiji 361. godine, na kome behu dvadeset sedam arhijereja, na kome se još jednom više osudi arijanska jeres a provozglasi vera pravoslavna onako kako beše izražena na I vaseljenskom saboru. Pored Meletija i Jevsevija na ovom Saboru naročito je padao u oči sveti Pelagije Laodikijski, čuveni devstvenik i podvižnik. Taj Sabor beše u vreme blagočestivog cara Joviniana. No ovaj car ubrzo umre, a zacari se zli Valent, s kojim dođe opet gonjenje na Pravoslavlje. Sveti Meletije bi prognan u Jermeniju, Jevsevije u Trakiju, a Pelagije u Arabiju. Posle Valenta zacari se car Gracijan, koji dade slobodu Crkvi a zatočene arhijereje povrati na njihova mesta. Tako se vratiše: Meletije u Antohiju, Jevsevije u Samosat, a Pelagije u Laodikiju. U to vreme mnoge eparhije i parohije behu udove, te Jevsevije revnosno hitaše da nađe i narodu da zakonite pastire. No kada on dođe sa izabranim episkopom Marinom u grad Dolihin, da bi novoga arhijereja ustoličio i jeres arijevsku, koja u tom gradu beše silna, izobličio, neki fanatički jeretik baci s krova ćeramidu na Jevsevijevu glavu i rani ga opasno, od koje rane ovaj veliki revnitelj Pravoslavlja, svetitelj i mučenik, umre, da večno živi u rajskom blaženstvu. Postrada 379. godine.
------------------------------------------------------------
Prepodobna Anastasija, majka Svetog Save



Supruga Stefana Nemanje. Majka Vukana, Stefana i Rastka. Zamonašila se 1196. godine i dobila monaško ime Anastasija. NJeno kršteno ime je Ana. Upokojila se 21. juna 1200. godine. Sahranjena je u priprati manastira Studenice. NJene mošti počivaju u manastiru Studenici. Pre nekoliko godina đakon Vojislav Bilbija je izradio divan sarkofag u kome se sada nalaze njene mošti.

[Katica]

Sveta mučenica Agripina



06 juli / 23 juni

Agripina sveta beše rođena i vaspitana u Rimu. Od samog detinjstva vežbala se da živi po jevanđelski, odgoneći od svoga srca smrad strasti i nalevajući srce svoje blagouhanjem devičke čistote, devstvenosti i celomudrenosti. Obručena beše Hristu Gospodu, i kao nevesta Hristova postrada u vreme cara Valerijana. Pretrpe bijenje štapovima, sve dok joj kosti skrušiše. Angel Božji javi joj se i ukrepi je. Pri novim mukama predade duh svoj Bogu. NJene drugarice: Vasa, Pauna i Agatonika preneše mošti njene na ostrvo Siciliju, i tamo ih česno sahraniše. Tu se docnije podiže crkva u ime svete Agripine. On njenih moštiju bivahu čudesa bezbrojna. Silom njenih moštiju čak i Agarjani behu vraćeni od grada, gde te mošti počivahu. Upokojila se i slavom uvenčala 275. godine.

[Katica]

IVANJDAN - Rođenje Sv. Jovana Preteče



07 juli / 24 juni

Na šest meseci pre svoga javljanja u Nazaretu Presvetoj Devi Mariji veliki Gavril, arhangel Božji, javio se prvosvešteniku Zahariju u hramu Jerusalimskom. Pre nego što je objavio čudesno začeće bezmužne device, arhangel je objavio čudesno začeće bezdetne starice. Zaharije ne poverova odmah rečima vesnika Božjeg, i zato mu se jezik veza nemilom, i ostade nem sve do osmog dana po rođenju Jovanovom. U taj dan skupiše se srodnici Zaharijini i Jelisavetini radi obrezanja mladenca i radi nadevanja imena. Pa kada upitaše oca, kakvo bi ime on želeo dati sinu, on, budući nem, napisa, na daščici: Jovan. I u tom času odreši mu se jezik, i on poče govoriti. Dom Zaharijin beše na visinama između Vitlejema i Hevrona. Po celom Izrailju beše se razneo glas o pojavi angela Božjeg Zahariji, o nemilu ovoga i o odrešenju jezika njegovog u času kada napisa ime Jovan. Glas o tome beše došao i do Iroda. Zato Irod, kada posla da se pokolju deca po Vitlejemu, uputi ljude u brdsko obitalište porodice Zaharijine, da ubiju i Jovana. No Jelisaveta blagovremeno sakrije dete. Razjaren zbog ovoga car Irod posla dželate u hram Zahariji (jer se desi da Zahariji opet beše čreda služenja u hramu Jerusalimskom) da ga ubiju. Između pritvora i hrama Zaharija bi ubijen, a krv njegova se usiri i skameni na pločama, i osta tako kao stalan svedok protiv Iroda. Jelisaveta se sakrije sa detetom u neku pešteru, gde uskoro ona premine. Mladenac Jovan osta u pustinji sam na staranju Boga i angela Božjih.

[Katica]

Prepodobna mučenica Fevronija



08 juli / 25 juni

Kći senatora Prosfora iz Rima. Da bi izbegla brak sa smrtnim čovekom, ona sebe obruči Hristu i zamonaši se na Istoku u zemlji Asirskoj, u manastiru, gde njena tetka, Vriena, beše igumanija. Lisimah, sin nekoga velikaša, imaše želju da se oženi Fevronijom, no kako car Dioklecijan podozrevaše u njemu potajnog hrišćanina, posla ga na Istok, sa Selinom, stricem njegovim, da hvata i ubija hrišćane. Surov beše Selin kao zver, i svuda bez poštede istrebljivaše hrišćane. Lisimah, naprotiv, gde god mogaše šteđaše hrišćane i sklanjaše ih od svoga zveropodobnog strica. Napravivši pustoš od hrišćana u Palmiri, Selin dođe u grad Sivapolj, blizu kog beše manastir devički sa pedeset isposnica, među kojima i Fevronija. Iako joj beše tek dvadeset godina, Fevroniju poštovahu i u manastiru i u gradu zbog velike krotosti, mudrosti i uzdržljivosti. U tom manastiru držaše se pravilo blažene Platonide, ranije igumanije, da se svaki dan petka provodi samo u molitvama i čitanju sveštenih knjiga, bez ikakva drugog rada. Vriena beše odredila Fevroniju da čita sestrama sveštene knjige, i to stojeći skrivena iza zavese, da se niko ne bi zamaivao i plenio krasotom lica njenoga. Čuvši Selin za Fevroniju, naredi da mu je dovedu. Pa kad se sveta devica ne hte odreći Hrista i pristati na brak sa smrtnim čovekom, on naredi da je šibaju, potom da joj zube izbiju, potom da joj odseku ruke, pa prsi, pa noge, i najzad da je poseku mačem. Ali mučitelja - toga istog dana snađe strašna kazna Božja: bes uđe u njega, i obuze ga neki samrtni užas; u tom užasu on udari glavom o mermerni stub i pade mrtav. Lisimah naredi da se telo Fevronijino sabere i odnese u manastir, gde bude česno sahranjeno, a on se sa mnogim drugim vojnicima krsti. Od moštiju svete Fevronije bivahu mnoga isceljenja, a i ona se javljaše u dan praznika njenog i stajaše na svom uobičajenom mestu među sestrama, i sve sestre gledahu je sa strahom i radošću. Česno postrada sveta Fevronija i preseli se u večno blaženstvo 310. a 363. godine mošti njene budu prenete u Carigrad.

[Katica]

Prepodobni David



09 juli / 26 juni

Rodom Solunjanin. Najpre se podvizavao blizu Soluna u jednoj kolibi, napravljenoj pod bademovim drvetom. Docnije produžio podvig svoj u Tesaliji. Toliko se očistio postom, molitvom i bdenjem, da se udostojio primiti veliku blagodat od Boga. Jednom je uzeo žara na ruku, metnuo tamjan, i okadio cara, bez ikakve povrede ruke svoje. Videći to, car mu se pokloni do zemlje. Mnogobrojnim čudesima svojim zadivio je ljude. Upokojio se mirno, i preselio u blaženu večnost 540. godine.
--------------------------------------------------------
Praznik ikone Tihfinske

Ova ikona Presvete Bogorodice bila je najpre u Carigradu, no na sedamdeset godina pred pad Carigrada, 1383. godine, ona se iznenadno pojavi na vazduhu blizu grada Tihfina u severnoj Rusiji. Tu gde se spustila na zemlju, bude postrojena crkva i obitelj. A po gradu Tihfinu prozove se Tihfinska. Bezbrojna čudesa desila su se od ove čudotvorne ikone; naročito mnogi bolesnici dobili su od nje isceljenje.
----------------------------------------------------------
Praznik ikone Odigitrije



Ovu je ikonu radio na drvetu sam jevanđelist Luka. NJu je videla Presveta Bogorodica i blagoslovila je. Tu ikonu sveti Luka podario je deržavnom Teofilu, za koga je pisao Dela svetih apostola. Iz Antiohije ikona se docnije prenese u Jerusalim, a iz Jerusalima uzme je carica Evdokija i pošalje u Carigrad carevoj sestri, pobožnoj Pulheriji, na dar. Pulherija je položi u Vlahernu crkvu, svoju sopstvenu zadužbinu. Jedanput se javi Presveta Bogorodica dvojici slepaca i dovede ih u crkvu Vlahernu, pred Svoju ikonu, i tu im obojici povrati vid. Zbog toga tu ikonu prozvaše Odigitrija - Putevođa. Kada vojske persijskog cara Hozroja i skitskog Kagana udariše na Carigrad, patrijarh Sergije iznese ovu ikonu na bedeme gradske, i nošaše je po bedemu. I Presveta Bogorodica tada spase hrišćane od nehrišćana. Zbuniše se vojske neprijateljske, more se uskoleba, lađe se potopiše, preostali u životu neprijatelji dadoše se u bekstvo. Od tada je ustanovljen spomen ovoga čuda Presvete Bogorodice u subotu pete nedelje Časnog Posta sa čitanjem Akatista. U vreme ikonoborstva ova ikona bi preneta u obitelj Pantokratora i tamo zazidana u zid, i bi ostavljeno kandilo pred njom da gori. Kako je zazidana, onako je posle i nađena.

[Katica]

Sveti Sampson Stranoprimac



10 juli / 27 juni

Ovaj svetitelj rođen bi od bogatih i znamenitih roditelja u starome Rimu, gde izuči sve svetsko znanje toga vremena, a posveti se naročito nauci lekarskoj. Beše Sampson lekar milosrdan i bezmezdan, i davaše bolesnicima lekove i za telo i za dušu, savetujući svakoga da ispunjava propise vere hrišćanske. Potom se preseli u Carigrad, gde življaše u jednom malenom domu, iz koga rasipaše na sve strane, kao sunce zrake svetlosti, milostinju, utehu, savet, nadu, lek i, uopšte, pomoć bespomoćnim, i duhovnu i telesnu. Ču patrijarh za visoke vrline ovoga čoveka i rukopoloži ga za sveštenika. U to vreme razboli se car Justinijan Veliki, i bolest njegova, po uveravanju svih lekara, beše neisceliva. Tada se car pomoli Bogu, s velikim usrđem, i Bog mu otkri u snu, da će ga Sampson isceliti. I zaista, kada car saznade za Sampsona, dozva ga u svoj dvor, i samo što starac stavi svoju ruku na bolno mesto, car ozdravi. Pa kad mu car nuđaše golemo blago za to, Sampson se zahvali i ne hte ništa primiti govoreći caru: "O care, imadoh ja i zlata i srebra i ostalog imanja, no sve ostavih radi Hrista, da bih dobio večna blaga nebeska". No kad car nastojavaše da mu nešto učini, Sampson sveti zamoli cara, da mu sazida jedan dom za uboge. U tome domu Sampson je služio ubogim kao roditelj deci svojoj. Milost prema ubogim i nemoćnim bila mu je kao prirodna. Najzad ovaj sveti čovek, sav ispunjen silom i dobrotom nebeskom, upokoji se mirno 27. juna 530. godine i bi sahranjen u crkvi svetog mučenika Mokija, njegovog srodnika. Po upokojenju svome Sampson se više puta javljao onima koji su ga na pomoć prizivali.
-------------------------------------------------------
Sveta Joana Mironosica



Žena Huze, dvorjanina Irodova. Kada Irod poseče Jovana Krstitelja, on mu baci glavu na nečisto mesto. Joana uze glavu Krstiteljevu i pogrebe je česno na Jeleonskoj gori, na imanju Irodovu. Tek u vreme Konstantina Velikog ta je glava obretena. Sveta Joana spominje se kao prisutna i pri stradanju i pri vaskrsenju Gospoda. Upokojila se mirno.